Bekim Sejranović: Ponekad pomislim da bi bilo najbolje prestati s pisanjem


Bekim Sejranović
Bekim Sejranović: Ponekad pomislim da bi bilo najbolje prestati s pisanjem

Roman „Tvoj sin Huckleberry Finn“ pretvoren u predstavu. Osjećam zasićenje od festivala. Kad pišem, ne mislim na čitaoce . Knjige nisu samo za uživanje. Mladi, uglavnom, čitaju poruke na mobitelima

Razgovarala: Lejla KARAHMET-PUJAGIĆ

Predstava „Tvoj sin Huckleberry Finn“, nastala prema romanu Bekima Sejranovića, premijerno je izvedena 8. maja u Tuzli. Riječ je o koprodukcijskom ostvarenju  MESS-a i Narodnog pozorišta u Tuzli.  Za mladog reditelja Alena Šimića bio je veliki izazov da pretvori Sejranovićev roman u pozorišno djelo. 

U intervjuu  za „Dnevni avaz“ Sejranović, jedan od najčitanijih i najtalentiranijih regionalnih pisaca, rođen u Brčkom, živio u Rijeci, s adresom u Norveškoj, priznao nam je da nije prisustvovao premijeri predstave. Za njega kažu da njegov rad pripada svakome, a on nikome. U skladu s ovim, ovaj intrigantni i osebujni autor govorio je za naš list.

Potpuna sloboda

Premijeri nisam prisustvovao jer se trenutno nalazim u Oslu. Ovog ljeta dolazim u BiH, pa ću, naravno, predstavu pogledati, i to s velikim zadovoljstvom. Alen Šimić i ja upoznali smo se prije nekoliko godina, družili se u nekoliko navrata u Zagrebu i Sarajevu, pričali o tome kako bi predstava trebala ili mogla izgledati, odnosno kako je on to rediteljski zamislio. Ja sam mu, ako tako mogu reći, dao potpunu slobodu da napravi predstavu onako kako je on zamišlja. Da budem iskren, ne razumijem se dovoljno u pozorište, u scensku u umjetnost generalno. Nisam dramatičar, nego prije svega pripovjedač. Da, ovo je prvi put da je rađena predstava prema nekoj od mojih knjiga – kaže Sejranović.

Za Šimića je bio veliki izazov da roman pretvori u pozorišno djelo.

– Prema rekacijama publike, čini se da je Alen s ostatkom ekipe, glumcima, scenaristom i ostalima napravio dobar posao. Koliko sam uspio pročitati, karte su bile rasprodate, publika je bila zadovoljna. Mislim da ne treba upoređivati knjigu s pozorišnom predstavom, to su dva različita medija, dva različita umjetnička izričaja.

Umjetnički ste direktor Festivala književnosti „Imperativ“ u Banjoj Luci, koji će biti održan od 30. maja do 3. juna u Banskom dvoru. Koliko poznajete književnu scenu u regionu?

– Ovo je našem udruženju već drugi festival. Dakle, prvi je bio prošle godine i može se reći da je ostvario sva naša očekivanja i da je publika bila zadovoljna. Tako da mi je ovo već drugi put da sam umjetnički direktor festivala, iako mi ta titula zvuči pomalo pompezno. Ja sam samo savjetovao koje autore ne bi bilo loše pozvati i zbog čega. Mislim da sam poprilično upoznat s književnom scenom u regionu, inače se ne bih prihvatio tog posla.

Novi roman

Koliko Vam znače književni festivali?

– Iskreno, osjećam zasićenje od festivala već neko vrijeme, jer je to meni, kao autoru ili „umjetničkom direktoru“, ponekad i moderatoru, uglavnom posao. Ali, istovremeno to je prilika da se upoznate s nekim autorima čija vam se djela sviđaju ili da se približite čitaocima i s ponekim od njih popričate. Festivali su bitni da bi se književnost izravno, preko autora, približila čitaocima.

Kada možemo očekivati novi roman Bekima Sejranovića?

– Uskoro.

Smatrate li da ste dobri u onome što radite?

– Mislite u pisanju? Kako kad. Ponekad, kad mi pisanje dobro ide, nema boljeg osjećaja, tada mislim da sam dobar. A dešava se i da budem jako nezadovoljan napisanim, da pomislim kako bi bilo najbolje zauvijek prestati s tom rabotom.

Negativno iskustvo

Suzbija li iskustvo kreativnost?

-I da i ne. To je tema za čitav esej. Ali, recimo to ovako, negativno iskustvo može učiniti da se nečega počnete plašiti iako ne biste trebali. Ako ste se jednom opekli, ne morate drugi ili treći put. Iskustvo vas možda čini opreznijim, ali ne bih rekao da suzbija kreativnost.

Kažete niste samo pisac. Trenutno živite i radite u Norveškoj. Možete li nam uporediti nove generacije u Norveškoj i kod nas u regionu? Prema jednom istraživanju u BiH, 18,6 posto mladih osoba nikada nije pročitalo knjigu.

– Što se čitanja tiče kod mlađe generacije, ne mislim da ima neke veće razlike u Norveškoj i BiH, ali, ne znam, možda griješim. No, u svakom slučaju, Norvežani, generalno, više kupuju, pa valjda i više čitaju knjige. Ali, mislim da mlađa generacija i u Norveškoj, kao i u BiH, uglavnom čita poruke na pametnim telefonima.

Šta rijeka predstavlja u Vašem životu?

– Život. Bukvalno i metaforički.

Jesu li knjige samo za uživanje?

– Ne. Knjige su i za razmišljanje, za propitivanje vlastitih stavova. Sve zavisi od knjige i čitaoca. Jer, na koncu, čitalac je taj koji daje određeno značenje knjizi koju čita. Istu knjigu svaki čitalac doživljava drugačije.

Kada pišete, mislite li na svoje čitaoce?

– Ne, kao na neku grupu, mislim na neke od njih, na neke ljude koje poznajem, a i to tek ponekad. Pri tome ne mislim na način da bih pisao da se nekome to svidi ili ne svidi. Pisanje je poput putovanja ili avanture. Krenete s jednom idejom, s jednim ciljem, a tokom tog putovanja, tokom procesa pisanja vam se toliko toga neplaniranog izdešava da završite na potpuno drugom mjestu.

Bitan mi je novac

Koliko Vam znače nagrade?

– Bitne su mi samo novčane nagrade. Ma, šalim se, znače mi dosta. Svakome je drago dobiti priznanje za svoj rad, ali da o njima previše razmišljam, ne razmišljam. Značile su mi više na početku te neke spisateljske karijere, ako to uopće mogu tako nazvati.

 Miljenko Jergović je najbolji pisac

Šta mislite o Miljenku Jergoviću?

-Jergovića kao osobu poznajem tek površno. Sreli smo se jedva nekoliko puta. Mislite, šta mislim o njemu kao o autoru, piscu? O njegovim djelima mislim, uglavnom, sve najbolje. Smatram da je Jergović najbolji i najplodniji pisac u regionu.

(Autor: Avaz)

Anketa

Da li ste zadovoljni izbornim rezultatima ?

Pogledaj rezultat

Loading ... Loading ...